10 факта, които не знаете за Сърбия

Десет чињеница које не знате о Србији

10 факта, които не знаете за Сърбия

Србија је већ постала позната туристичка дестинација. Преко године је посети преко 4 милиона туриста. Земља има око 7 милиона становника. Погледајте неколико чињеница о Србији, које можда не знате:

Сърбия вече е станала известна туристическа дестинация. На година се посещава от малко над 4 милиона туристи. Страната има население от 7 милиона души. Вижте няколко факта за Сърбия, които може би не знаете:

1. Србија је највећи извозник малина на свету – око 30% свих малина на свету долази од нашег западног суседа.

Сърбия е най-големият износител на малини в света – около 30% от малините в света идват от западната ни съседка.

2. Србија је држава са највећим бројем пушача према броју становника, на свету. Ми смо на другом месту, а на трећем су Грци. Већина држава у топ десет су бивше совјетске републике.

Сърбия е държавата с най-много пушачи на глава от населението на планетата. Ние сме на второ място, а на трето са гърците. Мнозинството от държавите в топ 10 са бивши съветски републики.

3. Србија има две званичне заставе – једну са грбом и другу без.

Сърбия има два официални флага – един с герба и един без.

4. Осамнаест римских императора рођено је на територији данашње Србије, укључујући ту и цара Константина, који је рођен 274. године пре нове ере у Нишу.

18 римски императори са родени на територията на днешна Сърбия, включително император Константин, който е роден през 274 г. пр. Хр. в Ниш.

5. Никола Тесла је пореклом Србин. Рођен је на територији данашње Хрватске.

Никола Тесла е сърбин по произход. Роден е на територията на днешна Хърватия.

6. Реч вампир долази из српског језика. То је једина реч која се користи у многим светски речима, а да је дошла из српског језика.

Думата “вампир“ произлиза от сръбски език. Това е единствената дума, разпознаваема в множество езици по света, която произлиза от сръбски.

7. Прављење часовника у Србији има дужу традицију него оно у Швајцарској. Срби су почели да праве часовнике 600 година раније.

Производството на часовници в Сърбия е с по-дълги традиции, отколкото това в Швейцария. Сърбите са започнали да правят часовници 600 години по-рано.

8. Ако чујете да неког Србина зову Џони, највероватније се он зове Никола. То је надимак који користе. Надимак од Светлана је Цеца, од Александар Саша, од Александра Сашка, од Славица Цица, од Михајло/Михаило Миша...Ако чуете, че наричат някой сърбин Джони, има голяма вероятност той да се казва Никола. Това е краткото име, което те ползват. Краткото име за Светлана е Цеца, за Александър Саша, за Александра Сашка, за Славица Цица, за Михайло/Михаило Миша...

9. Храм Светог Саве у Београду је највећа православна црква на свету и једно од највећих религијских здања на свету. У њој може да стане 10800 људи.

Църквата Св. Сава в Белград е най-голямата православна църква в света и една от най-големите религиозни сгради в света. Побира 10 800 души.

10. Ђердап је клисура реке Дунав, која представља највећу речну клисуру у Европи.

Железни врата е пролом на река Дунав, който представлява най-голямата речна клисура в Европа.

Делимично преузето са сајта profit.bg

Српски и хрватски језик - почетни курс

У среду, 7. октобра, почиње нови, двосеместрални курс српског и хрватског језика. Прва четири часа одржаће се у Блоку 5, у учионици 101, од 12.30 до 15.15. Сви часови после тога држаће се у истом термину, али у Славистичком центру, у учионици 205 или библиотеци Центра.

Курс је намењен балканистима и русистима, али је отворен и за све друге заинтересоване студенте.

ПРОГРАМ – ГРАМАТИКА

1. Именице. Род и број именица.

2. Личне и присвојне заменице.

3. Глагол јесам.

4. Локатив.

5. Придеви.

6. Презент глагола на -им.

7. Основни бројеви.

8. Генитив.

9- Презент глагола на -ем и -ам.

10. Глаголи требати и морати.

11. Акузатив.

12. Редни бројеви.

13. Глагол моћи.

14. Инструментал.

15. Глагол хтети.

16. Перфекат глагола на -ти.

17. Перфекат глагола на -ћи.

18. Датив.

19. Описни придеви.

20. Компарација придева.

21. Футур глагола на -ти.

22. Футур глагола на -ћи.

23. Прилози и компарација прилога.

24. Предлози.

25. Речце и узвици.

26. Падежи са и без прилога.

27. Различите функције падежа.

28. Придеви на -ски.

29. Глаголске именице.

30. Имперфективни и перфективни глаголи.

31. Неодређене заменице.

32. Именице женског рода на консонант.

33. Присвојни придеви на -ов и -ин.

34. Упитна заменица чији.

35. Заменица свој.

36. Императив.

37. Деминутиви.

38. Глаголски прилог садашњи.

39. Заменица себе, се.

40. Пасивне реченице.

ПРОГРАМ – ТЕКСТОВИ

Програм прати уџбеник Српски језик: почетни течај за странце Маше Селимовић Момчиловић и Љубице Живанић. Поред лекција из овог уџбеника, користиће се и разне презентације о историји и култури народа који су обухваћени некадашњим српскохрватским језиком. Полазници курса ће имати прилике и да виде неколико култних остварења југословенске кинематографије. Током курса биће објашњене типичне разлике између српског и хрватског језика.

ЦИЉ КУРСА

Циљ курса је да полазнике доведе до нивоа А2 (према Заједничком европском референтном оквиру за живе језике: Кандидат разуме реченице и често употребљаване изразе, који су у вези са областима непосредног значења (на пример информације о личности и породици, куповини, раду и непосредном окружењу). У стању је да се споразуме у једноставним, рутинским ситуацијама које се односе на једноставну и директну размену информација о познатим и уобичајеним стварима. У стању је да једноставним речима опише своје порекло и образовање, непосредно окружење и ствари везане за непосредне потребе).

ИСПИТ

Испит из овог предмета састојаће се из писменог и усменог дела. На писменом делу, кандидати ће решавати тест из граматике. На усменом ће водити кратки разговор са предавачем и препричати неку од прича које ће добити за домаћу лектиру.

ЛИТЕРАТУРА

Главна литература:

1. Српски језик: почетни течај за странце, Маша Селимовић Момчиловић и Љубица Живанић, Београд: Институт за стране језике, 2012.
2. Српски језик: почетни течај за странце – радна свеска, Маша Селимовић Момчиловић и Љубица Живанић, Београд: Институт за стране језике, 2012.

Помоћна литература:

3. Българско-сръбски разговорник, Ценка Иванова и Биляна Васич, Плевен: Грамма, 2005.

4. Научимо српски 1 – радна свеска, Милан Ајџановић и др. Нови Сад: Дневник, 2004.