Донација Нишког културног центра и Стане Динић Скочајић

Катедра "Славистика" добила је на поклон пакет књига од Нишког културног центра и Стане Динић Скочајић, књижевнице и доскорашње уреднице књижевног програма у овом културном центру.

У питању су издања из 2014. и 2015. године, међу којима су се нашла дела Душана Ковачевића, Светислава Басаре и других савремених српских писаца. Наша библиотека сада је богатија и за неколико бројева Градине и других књижевних часописа из Србије.

Катедра "Славистика" захваљује дародавцима.

Предавања проф. др Гордане Драгин

Професорка Гордана Драгин са Филозофског факултета у Новом Саду одржала је неколико предавања за студенте сербокроатистике на Филолошком факултету у Великом Трнову.
Посебно интересовање изазвала су предавања одржана у уторак, 3. маја.
У питању су предавање о употреби дијалеката у књижевним делима, са примерима из романа Стевана Сремца, и предавање о познавању правописа, са кратким делом о паралели између српске и бугарске правописне норме.

XV размена професора и студената између ВТУ и Универзитета у Нишу

Од 12. до 15. маја група од четрдесетак студената и професора са Филозофског факултета у Нишу боравила је у Великом Трнову, у оквиру 15. по реду четвородневне размене студената и професора.

Пре тога, од 9. до 12. маја, у Трнову је боравила и ванредни проф. Филозофског факултета у Нишу, др Јелена Јовановић, која је студентима сербокроатистике одржала два предавања - 10. маја Савремени приступ проучавању романа српске модерне и 11. маја Ново читање традиције: романи Борисава Станковића.

На научној конференцији Лепота у култури Бугара и Срба (којој је претходила промоција зборника радова са прошлогодишњег скупа Емоције у култури Срба и Бугара), одржаној 13. маја у Славистичком центру, 27 професора из Ниша и Трнова изложило је своје радове на ову тему. По обичају, истог дана, на вечери, договорена је и тема за скуп следеће године - Музика у култури Срба и Бугара.

За професоре и студенте из Ниша организована је и посета тврђави Царевец и етно-селу Арбанаси. Студенти из Ниша и Трнова организовали су и приредбу за своје колеге.

Ове године повезале су се нишке и трновске катедре за историју и журналистику, па ће везе између два факултета бити још чвршће, а сарадња интензивнија.

Међународни дан матерњег језика

Аутор: Сава Стаменковић

Споменик страдалим студентима, Дака, Бангладеш.

На данашњи дан, 21. фебруара 1952. године, пакистанска полиција убила је бангладешке студенте који су мирно протестовали, тражећи да бенгали остане један од званичних језика тадашњег Источног Пакистана, у коме су Бенгалци чинили 98% становништва. 1971. Источни Пакистан је постао независна држава Бангладеш, а 1999. УН су, као сећање на дан страдања бангладешких студената, званично увеле Међународни дан матерњег језика.

Данас се у читавом свету говори на око седам хиљада језика, а сматра се да ће до 2100. половина тих језика нестати. Обележавањем Међународног дана матерњег језика посебан акценат се придаје значају одржања и развоја матерњег језика јер је управо језик најјаче средство за очување и унапређење материјалне и нематеријалне културне баштине једног народа.

У Србији се сваке године овај празник обележава у  Канцеларији за људска и мањинска права Владе Србије. Свечаности присуствују представници свих националних мањина у Србији. После доделе захвалница и признања, следи културно-уметнички програм. Најчешће деца, представници националних мањина, обучена у традиционалну народну ношњу, рецитују песме на својим матерњим језицима.   

Са прославе Дана матерњег језика у Канцеларији за људска и мањинска права.
Београд, фебруар 2016.

У Републици Србији, поред Срба (83,3 %), живи још и преко 30 националних мањина. Попис из 2011. показао је да су у Србији (без Косова) најбројнија национална мањина Мађари. Њих има 253.899. То је 3,5% становништва Србије. По бројности следе Роми (147.604 или 2,1%) и Бошњаци (145.278 или 2%). Остале мањине имају удео испод 1 процента. Ту су Хрвати (57.900), Словаци (52.750), Црногорци (38.527), Власи (35.330), Румуни (29.332), Југословени (23.303), Македонци (22.755), Муслимани (22.301), Бугари (18.543), Буњевци (16.706), Русини (14.246), Горанци (7.767), Албанци (5.809), Украјинци (4.903), Немци (4.064), Словенци (4.033) и Руси (3.247). Статистика је под ''остали'' убележила 17.558 људи (0,2%). Та одредница обухвата збирне податке за етничке групе које имају мање од две хиљаде припадника (Египћани, Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и други), као и за лица која су се двојако изјаснила (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и слично).

Заштиту мањинских језика гарантује Устав и закони Републике Србије. У 42 локалне самоуправе у Србији уведено је 11 мањинских језика у службену употребу, као и њихово писмо. Више од 72.000 деце у Србији има целокупну наставу на својим матерњим језицима, а више од 7.000 деце учи предмет матерњи језик са елементима националне кутуре. 

Са циљем остваривања права националних мањина у домену културе, образовања, информисања, као и службене употребе језика и писма, формирани су 2002. и национални савети националних мањина у Србији. Представници у овим саветима се бирају на период од 4 године. Тренутно у Србији постоји 21 национални савет националних мањина. 

Заокружене су општине где се настава
 обавља и на бугарском језику.

Национални савет бугарске националне мањине имао је до 2014. седиште у Димитровграду. На седници 2014. седиште је пребачено у Босилеград. У ове две општине бугарски је и службени језик. Бугара има доста и у Сурдулици и Бабушници. Осим у ове четири општине, школа на бугарском језику постоји и у селу Иванову, у општини Панчево.