Црни Бомбардер је српски филм редитеља Дарка Бајића који се бави приликама у хипотетичкој Србији којом управља диктаторско-милицијски режим. Црни је водитељ на радио станици Boom 92, која поседује само један микрофон и много бубашваба. С обзиром да нема длаке на језику постао је веома популаран. Кроз авантуру са Луном, „откаченом” певачицом гаражне рок-групе, тражи себе. У психоделичној вишепартијској земљи која је на ивици анархије њих двоје живе на једини могући начин, као борци. Црни одлучује да направи своју радио станицу Црни бомбардер. Док јури кроз град праћен клицањем својих слушалаца/навијача и бежи од инспектора Бешевића, Црни постаје херој. Boom 92 је врло јасна метафора за београдску радио-станицу Б 92. Филм (сниман
1991) на неки начин је успео да предвиди
будућност – грађански рат у Југославији
и режим Слободана Милошевића.
Црни бомбардер (на български: Черен бомбардировач) е сръбски игрален
филм от 1991. г. пресъздаващ хипотетично управление на страната от един
милиционерско-диктаторски режим. Режисьор на филма е Дарко Баич.
Филмът
пресъздава радиоводещия Црни, който води свое предаване по радиостанция
"БООМ 92" с един оцелял микрофон и множество хлебарки от
импровизираното си студио, мечтаейки да открие своя радиостанция Црни
бомбардер. Водещият се сдобива с голяма популярност във филма заради
това, че изказва по всички възможни теми свободно мението си и казва на
слушателите си това което мисли, но е навестен от инспектора на тайната
полиция Бешевич. Филмът е абсурдистки, но метафората с придобилата
постфактум популярност Белградска радиотелевизия Б 92 е натрапчива. В
действителност наистина през следващите филма години в Сърбия се
установява на власт неокомунистическия режим на Слободан Милошевич.
