Коледно парти

На прослави Божића и Нове године у Славистичком центру највећи део програма припремили су студенти сербокроатистике.
Студенти четврте године, Преслава Каменова, Анатоли Пенчев, Илиана Илиева, Теодора Јанкова и Мартина Атанасова, као и студенткиња треће године, Кристина Пенева, отпевали су Бајагину Тишину и Плаву птицу Сање Илића. Стефка Валканова са четврте године имала је презентацију о Бугарима који новогодишње празнике проводе у Србији, а такође је била и водитељка целокупног програма.
Студенткиње русистике, Марија Василева и Анастасија Генова, које су овог семестра почеле да уче српски језик, такође су се укључиле у припрему програма. Оне су презентовале најважније српске обичаје везане за Бадње вече и Божић.
Професори са Одсека за сербокроатистику Катедре ''Славистика'' захваљују свим студентима који су учествовали у програму.

Деканка Ценка Иванова са поклонима из Народне библиотеке Србије

Студенти Славистике заједно певају Тиху ноћ на бугарском

Тиха ноћ на пољском, словачком и српском језику

Студенти српског и хрватског језика изводе Плаву птицу Сање Илића

Водитељка програма Стефка Валканова и њена презентација о Новој години у Србији

 

Проблем бујне косе и заклоњене студенткиње...

Студенти српског и хрватског језика са лектором...

Студенти српског и хрватског језика са лектором...

... и Деда Мразом

Студенткиње руског језика и Деда Мраз, тј. Радослав Минков, асистент на Русистици

После успешно изведеног програма - опуштање уз српска јела и пића

Прослава Нове године и Божића у Славистичком центру

Као и сваке године, Катедра ''Славистика'' организује за студенте (рану) прославу Нове године и Божића.
Професори и асистенти спремају храну и пиће, а студенти презентације које се тичу прославе ових празника код народа чије језике уче.
Позивамо све професоре и студенте Великотрновског универзитета да нам се придруже у среду, 16. децембра у 14 часова. Прослава ће се одржати у Библиотеци Славистичког центра.

Gosti iz Narodne biblioteke Srbije i Ambasade Republike Srbije u Sofiji

9. децембра Српски центар у Великом Трнову посетили су управник Народне библиотеке Србије, Ласло Блашковић и начелник Одељења за издаваштво и пласман књиге у НБС-у, Драган Пурешић, а у пратњи Александра Стаматовића, првог саветника у Амбасади Републике Србије у Софији, и Дејана Костића, првог секретара Амбасаде.

Гости су Центру поклонили преко двеста нових књига и у разговору са студентима и професорима са Одсека за српски и хрватски језик Катедре Славистика изразили жељу за још бољом сарадњом у будућности.

Катедра Славистика захваљује гостима на вредном поклону.

 

Predstavnici serbokroatistike na Studentskoj konferenciji u Trnovu

Na petnaestoj po redu Međunarodnoj studentskoj konferenciji posvećenoj balkanološkim studijama učešće su uzele i tri studentkinje sa Odseka za srpski i hrvatski jezik na Katedri Slavistika.
Teodora Jankova pisala je o recepciji dela Dubravke Ugrešić u Bugarskoj, a Martina Atanasova o biljkama u srpskom i bugarskom folkloru. Teodora i Martina su studentkinje četvrte godine.
Studentkinja master studija serbokroatistike, Marina Ivanova, prezentovala je rad o recepciji Danila Kiša u bugarskoj kulturi.

Sa ''srpskim'' i srodnim temama na konferenciji su učestvovali i studenti sa drugih katedri i fakulteta Velikotrnovskog univerziteta. Svetlana Strahilova je govorila o turističkim resursima Crne Gore, dok su Irena Markova, Marija Dončeva i Radka Antonova izložile rad o balkanskim susedima Bugarske i Kulturnom turizmu, novoj specijalnosti na našem univerzitetu.

I gosti sa drugih univerziteta bavili su se južnoslovenskim temama. Jovana Gocić sa Beogradskog univerziteta pisala je o govorima Pirota i Trna, tj. o tzv. prelaznim govorima. Daniela Gerdžikova sa Plovdivskog univerziteta ''Pajsije Hilandarski'' govorila je o srpskoj i bugarskoj frazeologiji vezanoj za pijanstvo, dok je Milena Džerkarova sa blagoevgradskog Jugozapadnog univerziteta ''Neofit Rilski'' upoređivala dva speva – Njegošev Gorski vijenac i spev Georgija Rajkovskog, Gorski putnik. 

10 факта, които не знаете за Сърбия

Десет чињеница које не знате о Србији

10 факта, които не знаете за Сърбия

Србија је већ постала позната туристичка дестинација. Преко године је посети преко 4 милиона туриста. Земља има око 7 милиона становника. Погледајте неколико чињеница о Србији, које можда не знате:

Сърбия вече е станала известна туристическа дестинация. На година се посещава от малко над 4 милиона туристи. Страната има население от 7 милиона души. Вижте няколко факта за Сърбия, които може би не знаете:

1. Србија је највећи извозник малина на свету – око 30% свих малина на свету долази од нашег западног суседа.

Сърбия е най-големият износител на малини в света – около 30% от малините в света идват от западната ни съседка.

2. Србија је држава са највећим бројем пушача према броју становника, на свету. Ми смо на другом месту, а на трећем су Грци. Већина држава у топ десет су бивше совјетске републике.

Сърбия е държавата с най-много пушачи на глава от населението на планетата. Ние сме на второ място, а на трето са гърците. Мнозинството от държавите в топ 10 са бивши съветски републики.

3. Србија има две званичне заставе – једну са грбом и другу без.

Сърбия има два официални флага – един с герба и един без.

4. Осамнаест римских императора рођено је на територији данашње Србије, укључујући ту и цара Константина, који је рођен 274. године пре нове ере у Нишу.

18 римски императори са родени на територията на днешна Сърбия, включително император Константин, който е роден през 274 г. пр. Хр. в Ниш.

5. Никола Тесла је пореклом Србин. Рођен је на територији данашње Хрватске.

Никола Тесла е сърбин по произход. Роден е на територията на днешна Хърватия.

6. Реч вампир долази из српског језика. То је једина реч која се користи у многим светски речима, а да је дошла из српског језика.

Думата “вампир“ произлиза от сръбски език. Това е единствената дума, разпознаваема в множество езици по света, която произлиза от сръбски.

7. Прављење часовника у Србији има дужу традицију него оно у Швајцарској. Срби су почели да праве часовнике 600 година раније.

Производството на часовници в Сърбия е с по-дълги традиции, отколкото това в Швейцария. Сърбите са започнали да правят часовници 600 години по-рано.

8. Ако чујете да неког Србина зову Џони, највероватније се он зове Никола. То је надимак који користе. Надимак од Светлана је Цеца, од Александар Саша, од Александра Сашка, од Славица Цица, од Михајло/Михаило Миша...Ако чуете, че наричат някой сърбин Джони, има голяма вероятност той да се казва Никола. Това е краткото име, което те ползват. Краткото име за Светлана е Цеца, за Александър Саша, за Александра Сашка, за Славица Цица, за Михайло/Михаило Миша...

9. Храм Светог Саве у Београду је највећа православна црква на свету и једно од највећих религијских здања на свету. У њој може да стане 10800 људи.

Църквата Св. Сава в Белград е най-голямата православна църква в света и една от най-големите религиозни сгради в света. Побира 10 800 души.

10. Ђердап је клисура реке Дунав, која представља највећу речну клисуру у Европи.

Железни врата е пролом на река Дунав, който представлява най-голямата речна клисура в Европа.

Делимично преузето са сајта profit.bg

Српски и хрватски језик - почетни курс

У среду, 7. октобра, почиње нови, двосеместрални курс српског и хрватског језика. Прва четири часа одржаће се у Блоку 5, у учионици 101, од 12.30 до 15.15. Сви часови после тога држаће се у истом термину, али у Славистичком центру, у учионици 205 или библиотеци Центра.

Курс је намењен балканистима и русистима, али је отворен и за све друге заинтересоване студенте.

ПРОГРАМ – ГРАМАТИКА

1. Именице. Род и број именица.

2. Личне и присвојне заменице.

3. Глагол јесам.

4. Локатив.

5. Придеви.

6. Презент глагола на -им.

7. Основни бројеви.

8. Генитив.

9- Презент глагола на -ем и -ам.

10. Глаголи требати и морати.

11. Акузатив.

12. Редни бројеви.

13. Глагол моћи.

14. Инструментал.

15. Глагол хтети.

16. Перфекат глагола на -ти.

17. Перфекат глагола на -ћи.

18. Датив.

19. Описни придеви.

20. Компарација придева.

21. Футур глагола на -ти.

22. Футур глагола на -ћи.

23. Прилози и компарација прилога.

24. Предлози.

25. Речце и узвици.

26. Падежи са и без прилога.

27. Различите функције падежа.

28. Придеви на -ски.

29. Глаголске именице.

30. Имперфективни и перфективни глаголи.

31. Неодређене заменице.

32. Именице женског рода на консонант.

33. Присвојни придеви на -ов и -ин.

34. Упитна заменица чији.

35. Заменица свој.

36. Императив.

37. Деминутиви.

38. Глаголски прилог садашњи.

39. Заменица себе, се.

40. Пасивне реченице.

ПРОГРАМ – ТЕКСТОВИ

Програм прати уџбеник Српски језик: почетни течај за странце Маше Селимовић Момчиловић и Љубице Живанић. Поред лекција из овог уџбеника, користиће се и разне презентације о историји и култури народа који су обухваћени некадашњим српскохрватским језиком. Полазници курса ће имати прилике и да виде неколико култних остварења југословенске кинематографије. Током курса биће објашњене типичне разлике између српског и хрватског језика.

ЦИЉ КУРСА

Циљ курса је да полазнике доведе до нивоа А2 (према Заједничком европском референтном оквиру за живе језике: Кандидат разуме реченице и често употребљаване изразе, који су у вези са областима непосредног значења (на пример информације о личности и породици, куповини, раду и непосредном окружењу). У стању је да се споразуме у једноставним, рутинским ситуацијама које се односе на једноставну и директну размену информација о познатим и уобичајеним стварима. У стању је да једноставним речима опише своје порекло и образовање, непосредно окружење и ствари везане за непосредне потребе).

ИСПИТ

Испит из овог предмета састојаће се из писменог и усменог дела. На писменом делу, кандидати ће решавати тест из граматике. На усменом ће водити кратки разговор са предавачем и препричати неку од прича које ће добити за домаћу лектиру.

ЛИТЕРАТУРА

Главна литература:

1. Српски језик: почетни течај за странце, Маша Селимовић Момчиловић и Љубица Живанић, Београд: Институт за стране језике, 2012.
2. Српски језик: почетни течај за странце – радна свеска, Маша Селимовић Момчиловић и Љубица Живанић, Београд: Институт за стране језике, 2012.

Помоћна литература:

3. Българско-сръбски разговорник, Ценка Иванова и Биляна Васич, Плевен: Грамма, 2005.

4. Научимо српски 1 – радна свеска, Милан Ајџановић и др. Нови Сад: Дневник, 2004.

Ida Pavela Pavlikovskog

Nakon filmskih večeri posvećenih srpskom filmu (u oktobru smo gledali film Slobodana Šijana, Maratonci trče počasni krug, novembra Crnog bombardera Darka Bajića, a marta Leptiricu Đorđa Kadijevića), na trenutak se okrećemo savremenom poljskom filmu i u četvrtak, 2. aprila, u 17 časova, u Biblioteci Slavističkog centra, gledamo Idu.

Ida Pavela Pavlikovskog je ovogodišnji dobitnik Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja, kao i brojnih drugih nagrada. Pre nego što je počeo da snima igrane filmove, Pavlikovski je za BBC radio na dokumentarcima. Jedan od njih, Serbian Epics iz 1992. godine, vezan je za teritoriju bivše Jugoslavije i građanskog rata u Bosni.

Dostupan je na internetu, kao i drugi dokumentarci Pavlikovskog.

Studentima književnosti i jezika posebno preporučujem dokumentarac Pavela Pavlikovskog o ruskom piscu Viktoru Jerofejevu.