Konferencija "Balkan - jezik, istorija, kultura"

Poštovane kolege,

Zadovoljstvo nam je da vas pozovemo na sedmu međunarodnu naučnu konferenciju iz ciklusa “BALKAN – JEZIK, ISTORIJA, KULTURA“, koja će se održati u Velikom Trnovu, od 14. do 16. novembra 2019. Ove godine tema konferencije je:

DIJALOG BALKANA

Tema podrazumeva različite formalne i neformalne modele komunikacije u balkanskoj kulturnoj simbiozi, stereotipe u različitim diskursima (religijskom, političkom, svakodnevnom i dr.) i njihove odraze u različitim kulturno-semiotičkim sistemima koje su stvorili narodi Balkanskog poluostrva.

Izdvajamo sledeće podteme konferencije:

- Etnički, demografski, društveno-politički procesi i njihove posledice na sudbinu naroda balkanskog regiona.

- Mitološko i folklorno programiranje balkanskog načina života u uslovima kulturnih interakcija i varijacija.
- Oblici suživota narodnog hrišćanstva i islama sa paganskim verovanjima i običajima u kulturi naroda Balkanskog poluostrva.

- Jezički kontakt u multietničkim zajednicama na Balkanu.

- Dijalog kultura u književnosti balkanskih naroda.

- Dijalog kultura u likovnoj umetnosti.

- Politika i strategija obrazovanja u balkanskim državama.

- Balkan u geografskom, ekonomskom i društveno-kulturnom kontekstu.

Predviđeno je da učesnici imaju po 15 minuta da izlože svoje istraživanje.
Radni jezici su svi balkanski jezici i engleski jezik. Učesnicima koji izlažu rad na jednom od balkanskih jezika savetuje se da pripreme prezentaciju (ppt ili hand-out materijal) na engleskom jeziku.

Rok za podnošenje prijava (na adresu: ic_balkani@abv.bg) je 30. jul 2019. Radovi koji dobiju pozitivne recenzije biće objavljeni u zborniku koji će takođe imati i elektronsku onlajn verziju. Zbornik će biti referisan, tj. predviđeno je da bude indeksiran u bazama SEEOL (Central and Eastern European Online Library) i РИНЦ (Российский индекс научного цитирования).

Kotizacija za učešće iznosi 50 leva, tj. 25 evra. Taksa se može platiti prilikom registracije na Velikotrnovskom univerzitetu. Što se tiče koautorskih radova – plaća se onoliko kotizacija koliko je autora prisutno na samoj konferenciji.

Troškove prevoza, prenoćišta i sl. snose sami učesnici.

Radujemo se budućoj saradnji!

Organizacioni odbor Konferencije

Pozivno pismo i prijavni formular na latinici:

https://drive.google.com/file/d/1XbrCMGGWZIAq2GyNt0H6SnuRzkkZj-aT/view?usp=sharing

Pozivno pismo i prijavni formular na ćirilici:

https://drive.google.com/file/d/1RUjTxEmllOQOtj0q3K2JUpo6YmYiBr4k/view?usp=sharing

Poklon Regionalnom muzeju u Trnovu iz Srbije i Bosne

Делегација официра Трећег пешадијског пука Оружаних снага Босне и Херцеговине и чланова удружења "Доброчинство", које ради у оквиру СПЦ, данас су Регионалном историјском музеју у Великом Трнову поклонили икону Светог Саве. У питању је реплика фреске из манастира Милешева, која се сматра јединим портретом Светог Саве који је настао за време његовог живота. Одлучено је да икона стоји у цркви Светих четрдесет мученика, на месту на ком је Свети Сава сахрањен 1236. и на коме је почивао до 1237, када је његово тело српски краљ Стефан Владислав пренео у Србију, у манастир Милешеву.

У име дародаваца, икону су предали официри из Републике Српске и Драган Вукић, директор "Доброчинства", а у име Регионалног музеја, примио ју је историчар Пламен Сбов. Он је госте упознао и са тврдњом неких историчара уметности да је зограф који је сликао Светог Саву у Милешеви, такође осликао и фреске у трновској цркви Свети Петар и Павел.

Госте су поздравили и Ценка Иванова, деканка Филолошког факултета и управница Катедре "Славистика", Свилен Тутеков, управник Катедре "Библијска и систематска теологија" на трновском Православном богословском факултету, Анета Николова са Катедре "Русистика" и Православног центра "Професор Тотју Коев", као и Сава Стаменковић, лектор за српски и хрватски језик на Великотрновском универзитету.

Донација Нишког културног центра и Стане Динић Скочајић

Катедра "Славистика" добила је на поклон пакет књига од Нишког културног центра и Стане Динић Скочајић, књижевнице и доскорашње уреднице књижевног програма у овом културном центру.

У питању су издања из 2014. и 2015. године, међу којима су се нашла дела Душана Ковачевића, Светислава Басаре и других савремених српских писаца. Наша библиотека сада је богатија и за неколико бројева Градине и других књижевних часописа из Србије.

Катедра "Славистика" захваљује дародавцима.

Предавања проф. др Гордане Драгин

Професорка Гордана Драгин са Филозофског факултета у Новом Саду одржала је неколико предавања за студенте сербокроатистике на Филолошком факултету у Великом Трнову.
Посебно интересовање изазвала су предавања одржана у уторак, 3. маја.
У питању су предавање о употреби дијалеката у књижевним делима, са примерима из романа Стевана Сремца, и предавање о познавању правописа, са кратким делом о паралели између српске и бугарске правописне норме.

XV размена професора и студената између ВТУ и Универзитета у Нишу

Од 12. до 15. маја група од четрдесетак студената и професора са Филозофског факултета у Нишу боравила је у Великом Трнову, у оквиру 15. по реду четвородневне размене студената и професора.

Пре тога, од 9. до 12. маја, у Трнову је боравила и ванредни проф. Филозофског факултета у Нишу, др Јелена Јовановић, која је студентима сербокроатистике одржала два предавања - 10. маја Савремени приступ проучавању романа српске модерне и 11. маја Ново читање традиције: романи Борисава Станковића.

На научној конференцији Лепота у култури Бугара и Срба (којој је претходила промоција зборника радова са прошлогодишњег скупа Емоције у култури Срба и Бугара), одржаној 13. маја у Славистичком центру, 27 професора из Ниша и Трнова изложило је своје радове на ову тему. По обичају, истог дана, на вечери, договорена је и тема за скуп следеће године - Музика у култури Срба и Бугара.

За професоре и студенте из Ниша организована је и посета тврђави Царевец и етно-селу Арбанаси. Студенти из Ниша и Трнова организовали су и приредбу за своје колеге.

Ове године повезале су се нишке и трновске катедре за историју и журналистику, па ће везе између два факултета бити још чвршће, а сарадња интензивнија.

Међународни дан матерњег језика

Аутор: Сава Стаменковић

Споменик страдалим студентима, Дака, Бангладеш.

На данашњи дан, 21. фебруара 1952. године, пакистанска полиција убила је бангладешке студенте који су мирно протестовали, тражећи да бенгали остане један од званичних језика тадашњег Источног Пакистана, у коме су Бенгалци чинили 98% становништва. 1971. Источни Пакистан је постао независна држава Бангладеш, а 1999. УН су, као сећање на дан страдања бангладешких студената, званично увеле Међународни дан матерњег језика.

Данас се у читавом свету говори на око седам хиљада језика, а сматра се да ће до 2100. половина тих језика нестати. Обележавањем Међународног дана матерњег језика посебан акценат се придаје значају одржања и развоја матерњег језика јер је управо језик најјаче средство за очување и унапређење материјалне и нематеријалне културне баштине једног народа.

У Србији се сваке године овај празник обележава у  Канцеларији за људска и мањинска права Владе Србије. Свечаности присуствују представници свих националних мањина у Србији. После доделе захвалница и признања, следи културно-уметнички програм. Најчешће деца, представници националних мањина, обучена у традиционалну народну ношњу, рецитују песме на својим матерњим језицима.   

Са прославе Дана матерњег језика у Канцеларији за људска и мањинска права.
Београд, фебруар 2016.

У Републици Србији, поред Срба (83,3 %), живи још и преко 30 националних мањина. Попис из 2011. показао је да су у Србији (без Косова) најбројнија национална мањина Мађари. Њих има 253.899. То је 3,5% становништва Србије. По бројности следе Роми (147.604 или 2,1%) и Бошњаци (145.278 или 2%). Остале мањине имају удео испод 1 процента. Ту су Хрвати (57.900), Словаци (52.750), Црногорци (38.527), Власи (35.330), Румуни (29.332), Југословени (23.303), Македонци (22.755), Муслимани (22.301), Бугари (18.543), Буњевци (16.706), Русини (14.246), Горанци (7.767), Албанци (5.809), Украјинци (4.903), Немци (4.064), Словенци (4.033) и Руси (3.247). Статистика је под ''остали'' убележила 17.558 људи (0,2%). Та одредница обухвата збирне податке за етничке групе које имају мање од две хиљаде припадника (Египћани, Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и други), као и за лица која су се двојако изјаснила (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и слично).

Заштиту мањинских језика гарантује Устав и закони Републике Србије. У 42 локалне самоуправе у Србији уведено је 11 мањинских језика у службену употребу, као и њихово писмо. Више од 72.000 деце у Србији има целокупну наставу на својим матерњим језицима, а више од 7.000 деце учи предмет матерњи језик са елементима националне кутуре. 

Са циљем остваривања права националних мањина у домену културе, образовања, информисања, као и службене употребе језика и писма, формирани су 2002. и национални савети националних мањина у Србији. Представници у овим саветима се бирају на период од 4 године. Тренутно у Србији постоји 21 национални савет националних мањина. 

Заокружене су општине где се настава
 обавља и на бугарском језику.

Национални савет бугарске националне мањине имао је до 2014. седиште у Димитровграду. На седници 2014. седиште је пребачено у Босилеград. У ове две општине бугарски је и службени језик. Бугара има доста и у Сурдулици и Бабушници. Осим у ове четири општине, школа на бугарском језику постоји и у селу Иванову, у општини Панчево.  

Коледно парти

На прослави Божића и Нове године у Славистичком центру највећи део програма припремили су студенти сербокроатистике.
Студенти четврте године, Преслава Каменова, Анатоли Пенчев, Илиана Илиева, Теодора Јанкова и Мартина Атанасова, као и студенткиња треће године, Кристина Пенева, отпевали су Бајагину Тишину и Плаву птицу Сање Илића. Стефка Валканова са четврте године имала је презентацију о Бугарима који новогодишње празнике проводе у Србији, а такође је била и водитељка целокупног програма.
Студенткиње русистике, Марија Василева и Анастасија Генова, које су овог семестра почеле да уче српски језик, такође су се укључиле у припрему програма. Оне су презентовале најважније српске обичаје везане за Бадње вече и Божић.
Професори са Одсека за сербокроатистику Катедре ''Славистика'' захваљују свим студентима који су учествовали у програму.

Деканка Ценка Иванова са поклонима из Народне библиотеке Србије

Студенти Славистике заједно певају Тиху ноћ на бугарском

Тиха ноћ на пољском, словачком и српском језику

Студенти српског и хрватског језика изводе Плаву птицу Сање Илића

Водитељка програма Стефка Валканова и њена презентација о Новој години у Србији

 

Проблем бујне косе и заклоњене студенткиње...

Студенти српског и хрватског језика са лектором...

Студенти српског и хрватског језика са лектором...

... и Деда Мразом

Студенткиње руског језика и Деда Мраз, тј. Радослав Минков, асистент на Русистици

После успешно изведеног програма - опуштање уз српска јела и пића